Kako smo izjeli asfalt na Beogradskom maratonu

26 04 2018

Marka Žvaka.
Malo drugačiji video sa maratona.
Beogradskog.
Najljepšeg.

Uživajte. 🙂

 

Advertisements




Jabuka, crvena…

12 04 2018

Lijepo je.





48 vježbi(ca)

6 04 2018

Prebirajući po folderima na računaru, nađoh i ovaj gif, sa animiranim prikazima vježbi za treninge snage, koje BTW nisam nikad radio (a trebao bih).

Trening snage, odnosno specifičnije, trening srednjeg dijela tijela (core-a, što bi rekli…) je prilično važan trening, a obično se zaboravlja, pa čak i izbjegava. A zaboravlja se da taj srednji dio tijela drži na okupu sve dijelove tijela, satima, pa i danima, i, u principu, koliko je on snažan i izdržljiv, toliko će i ta individua biti ili ne biti izdržljiva.

Da ne dužim, izvolite…
(klik/tap vas vodi direktno na full gif)

Ubaciti jednu do dvije sesije u sedmici neće biti problem, zar ne…

 

EDIT: Izvor goreprikazanog gif-a je 7DailyMoves aplikacija, koja ima ulogu ličnog trenera, sa animiranim prikazima svake od vježbi. Očit primjer kako jedna slika kaže više od hiljadu riječi.





Il’ na Jahorinu, il’ u…

28 03 2018

_____________________ (ovde upišite ono što ste prvo pomislili čitajući naslov).

Ah, ti porazi, ta odustajanja… Nekom donesu dobro, nekom i ne baš.

Evo, bavim se mišlju kako da nekako počnem sa ovim tekstom. Hm, volio bih da ga ne shvatite kao nekakvo hvalisanje, nego jednostavno kao motivacija meni samom da istrajem na svemu o čemu ću napisati par rečenica, a vi ih i pročitati, pa u neku ruku i inspirisati vas da bar malo pomjerite neku vašu grani(či)cu. Nije to toliko teško.

A sve počinje, naravno od odustajanja. Eh, prošla, 2017.-ta… jedna jako loša godina (zamolio bih takve godine da me zaobilaze u širokom luku!), skoro sve planove koje sam imao – nisam ispunio. Par kraćih breveta odvezao, čak se ne sjećam ni da sam trčao neku trku. Totalno bez veze. Život je imao nešto drugo u svojoj torbi za mene, malo drugačije planove, nego što sam ih ja iskovao. 🙂 Biće bolje, nadajmo se.

Ahahaha, a tako je lijepo krenulo. Negdje početkom godine, pisao javno o planovima?

Kao, planovi…

I, šta mislite, šta se izdešavalo? Šujica, meni jako draga trka (na kojoj sam izgubio polumaratonsku nevinost), se više neće održavati, rekoše… Buć! Jedna manje. Šta da se radi sa Kozarom? Nešto i nisam trenirao, a prijavio 100-tku, nešto se ne osjećam baš za. Osjećaji za i oko same trke mi baš i nisu nekakvi. Kao raskliman sto, sve je tu, a nije…

I zato, najbolje je… napisati mail.

Problem?

I tako… idu dani. Tu i tamo pokoji trening uveseli čovjeka, sve se više čini da, nekako podsvjesno, odustajem od tog nekakvog (zanimljivog?) aktivnog života. Kao da sam se zasitio toga nečeg, jer… podosta sam toga dosad i doživio i preživio… Ne bih volio da se sad tu nešto hvalim, ali bilo je tu nekolicina prilično epskih događaja, privedenih uspješnom završetku. Ultraških, da se tako izrazim. Mada, sad mi sve to izgleda nekako pobezveze. 😦

Evo, sjedim već neko vrijeme, čekam da mi sljedeća rečenica siđe u prste.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

…ma znate vi šta… odoh ja do mog kalendara, da se dogovorim sa samim sobom.

 

Hm!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dragi ljudi, svi koji me poznajete i svi koji me ne poznajete – želio bih saopštiti svoju namjeru/odluku/whatever:

 

Ove godine ću uspješno istrčati Jahorina Utra Trail, u najljepšoj dužini od 104 kilometra.
Moje trčanje će završiti najkasnije do 5 sati ujutro, 29. jula. Ući ću veseo u cilj.
(** ** ** ****!!!).

Ako se kojim slučajem moja noga ne pojavi na ciljnoj liniji, gasim televizor. Patike ću da objesim o klin, bicikl dam nekom mladencu, i ponovo kupim onu moju omiljenu kutiju cigareta.
Napisaću i posljednji članak ovde, i podvući crtu.

ŽELJKO

 

 

 

 

 

Uh, izgleda da sad nema nazad.  OHOHO!!! 😀

 

 

 

 

Pa bolje bi bilo da počnem planirati, a? Da vidimo šta sam ono zašarakao na kalendaru?

Kalendar, ili ne?

Ahahaha, izgleda da sam dobio – „Road to Jahorina“ !!!

Dakle, prije nego što odem da se ispričam sa samim sobom, samo malo pojašnjenja, i vama, a i samom sebi, šta je u gorepomenutoj tabeli. Nebolodovane događaje ne uzimati u obzir, jer… su samo ideje, i ove i one. Svjetloplavkastim su označeni breveti (biciklizam na naj), tamnoplavkastim isti u gostima, koje imam namjeru podržati, a fluozelenom su označene dvije pripremne trke, Maraton Branka Ćopića, i Vučkova šezdesetdevetka, čisto da vidim ima li me na mapi, ili da ranijem pakujem kofere.

 

Jahorina Ultra Trail mi je označena crvenom bojom. 😀

 

U ta dva dana ćemo vidjeti od čega je ovaj iza tastature napravljen. 😀 Možda. 😀

 

Čovječe, kakav nalet energije. Sam sebi postavljam sto pitanja, treba to sve isplanirati. Pa treba se i utrenirati. Plan treninga napraviti. Sjetih se onog jednog dede… „…teško tvojim nogama, sine, kakvu ludu glavu nose…!

Ah, ah… Neka sve ovo bude moj dnevnik priprema za Jahorinu. Kad sam (sebi) već posadio sjeme jedne velike avanture… da vidimo šta će nam ono i donijeti. Uh, očekujte svašta nešto, samo selfije ne. 😀

Kad malo razmislim, neću vas (a i sebe) smarati sa detaljima da li sam na trening pošao sa 600 kalorija, i da li sam obrijao noge, ali ni sad kao nešto podići tenziju,pa presušiti kao neko vrelo, pa samo napisati par redova u tri dana pred trku. Biće to jedno zabavno putovanje, nadam se.

Danas je srijeda, 28. mart, 23:58, i do starta imam još 121 dan.

 

Čitamo se!

 

(nisam se prijavio, jel’da?) 😀

 

 

 

 

 





Nah neh nah

22 03 2018

 

 

Majstore… Ima izać’ za uštogljene…na srednja vrata. 😀





Yeke Yeke

22 03 2018





1982, Laid Back

22 03 2018