Randonne… ili ultra na francuski način

24 02 2011

🙂 O ovome nisam imao pojma prošle godine.

Možda mi je negdje i sjevnula informacija o ovim bicklističkim događajima, ali mi je, kako došla, tako i otišla.

I onda tamo-‘vamo, jedan tekst, drugi tekst, pa do foruma jednog, drugog… i kao kada dijete otkriva sve čari nove igračke, tako sam i ja saznavao sve više i više o njima. O randonneur-ima. Koja smiješna riječ. Pa tu se negdje nađe i riječ brevet.. Pa pročitah da je u njihovom svijetu najveći događaj u Francuskoj. Naravno. I da se vozi od Pariza, pa do grada sa imenom Brest, i onda nazad prema Parizu.

Paris - Brest - Paris, promotivni poster

1200 km. za nekih 90-tak sati. I saznah da ova vožnja nije najduža. Italijani imaju svoju 1001 milju. Pa to je 1600 km. Nisam mogao vjerovati, kada sam pročitao da i Bugari imaju vožnju od 1200 km. Za tih istih 90-tak sati.

Pa, šta je to? Kako to? Šta nije u redu sa tim ljudima?

Kako god, ti ljudi mora da vole da voze svoj bicikl. 🙂 U najmanju ruku.

A u čitavoj toj priči živi i nemali broj žena… samo da se zna. Izgleda da ljuti vole da ispituju svoje granice. I jedne, i druge.

Pa da vidimo…

Randoneeur, sa francuskog prevedeno, je ultra dugoprugaš, biciklista. Normalno, njegova disciplina su, randonne-i, odnosno breveti, u dužinama od 200, 300, 400, i 600 km. Ove male vožnje, odnosno breveti služe, da bi se biciklista, odnosno randonneur mogao kvalifikovati za još veće brevete, u dužinama od 1000, 1200, 1400, pa čak i za najduže od 1600 km. Naravno, sve te vožnje se nemogu voziti koliko ko hoće. Pa da jedan brevet vozi mjesec-dva. Ništa od tog. Francuzi rekoše da se moraju postaviti vremenski limiti. 200 km za 13:30 sat 300 km za 20 sati 400 km za 27 sat 600 km za 40 sati 1000 km za 75 sati i 1200 km se vozi za 90 sati.

Nostalgični poster, sa reklamom za kuglice

A jel’ neko razmišljao da ode do Makarske, na more, odnese svoje nogice, na 241 km dalek morski plićak, da umoči prstiće…

A kako znaju da ću ja baš proći zadanu rutu? Francuzi su se pobrinuli i zato. Rekoše da se na startu dobije brevet kartica, u koju se upisuju ime i prezime, i još neke generalije, a i da se u tu karticu lupaju pečati na kontrolnim tačnama, koje je organizator obezbijedio na najdaljim tačkama rue… Tako da mrdanja nema. Osim te kartice, randoneur dobija mapu rute, kao i „cue shet“, list sa upisanim smjerovima kretanja kroz raskrsnice, obilaznice, i slične zanimljive situacije u kojim se randonneur može naći.

Sa starta PBP-a 2003, pokret u 04:45

Ko pomaže? Niko. U toku vožnje randoneur ne smije primiti pomoć od bilo kojeg vozila, uključujući i vozila članova uže i najuže porodice. Automobili mogu da pomažu samo kod kontrolnih tačaka. Randonneur može da kupuje u prodavnicama, spava u hotelima, da prima pomoć od kolega na biciklima, i to je to. Mora da bude samostalan. Inače, ova vrsta ljudi nikad ne spava. Šalim se. Kao i svako drugo ljudsko biće, i randonneurima se obezbjeđuje mjesto za spavanje, bilo na košarkaškom terenu lokalne sale osnovne škole, ili u kampovima, ili u hostelima. Ili jednostavno u salama… Da se može odspavati. I doći sebi.

Kad smo već kod umora, treba se reći, da se može steći normalna slika o ovom vidu rekreacije, da ove vožnje, breveti, nisu trke, već su vožnje, i cijene se svi oni kji uspješno završe vožnju. A i tempo nije trkački, već onao srednji… Ipak je to dug put. I poslije vožnje dobiju medalju. Iz Pariza. I kad skupe medalje sa 200, 300, 400 i 600 kilometarskog breveta, onda pošalju svoje karte u Pariz, i dobiju medalju“ Super Randonneur“, kao potvrdu da dotični, ili dotična, jaaaako vole da voze bicikl, između ostalog.

Super Randonneur medalja za 2007. god.

Još ću malo gnjaviti. 1891. je odvezen prvi PBP. Šta je odvezeno? Prvi brevet Pariz-Brest-Pariz, u dužini od 1200 km. Pa onda suša, do 1901, kad odvezoše još jedan. Neki su se načekali, jer sljedeći je održan tek 1931… I tako… Pa dođoše ratne godine, pa se malo vozilo. Tek dost poslie drugog svjetskog rata, 70-tih ovi događaji dobijaju na popularnosti.

Paul de Vivie - otac randonneuringa i mjenjača na zadnjem točku

Jedna od začkoljica je da se PBP održava svake četvrte godine, pa se ne može reći „…biće bolje sljedeće godine“. Prošli je bio 2007. god. Bilo oko 5000 biciklista, pa su uvođena neka nova pravila oko prijava. Da se ograniči broj učesnika. Da nije gužva. 7+4=11. Ove godine se održava još jedan Paris-Brest-Pariz brevet.

Ali ne može baš svako sa ulice doći, prijaviti se i voziti…

Nema „…ma, lako ćemo…“

Da bi se učestvovalo , u toku kalendarske godine, u kojoj se održava PBP, mora se malo oznojiti i nažuljati, i odvesti svi iz serije. I 200, i 300, i 400 i 600 km. I tek onda se mogu pakovati koferi i bicikl, i lagano prema Parizu.

Evo, sad sam pogledao koliko sam teksta napisao. Znam, znam, ponestaje vazduha u prostoriji. A mogao bih pričati o ovom dosta dugo.

Samo da još kažem jednu. Kako je ovo PBP godina, klubovi „iz regiona“ organizuju brevete malo ranije, pa se prvi očekuju već 19.-og aprila,kada Randonneurs Srbija organizuje prvi brevet od 200 km, sa startom iz Inđije.

Ako bi neko išao, neka se javi.

Ako bi neko pomogao da se manji breveti kod nas organizuju, neka se javi. Da probamo 200. Ja bih.

Ja nisam nikad vozio duže od 165 km, tako da su mi ove dužinetine nepoznate, u potpunosti. Eto, volio bih probati. Stvarno.

Ugnjavih. Pa, dobro… Neka ovo bude uvodna riječ, pa možda budem nešto i dodao.

Za one koji hoće više:

RandonneurRandonneuringBrevetParis-Brest-Paris

A ako nekog i interesuje ova priča, pošaljite mi par poruka, pa ću još koji članak nakuckati.

Otišao sam…

EDIT:

Randonneurs Srbija organizuje brevete:

200 km: 19. mart 2011.

300 km: 9. april 2011. (edit: pomjeren na 16. april)

400 km: 30. april 2011.

600 km: 11. jun 2011.

Randonneurs Croatie organizuje brevete:

200 km: 9. april 2011.

300 km: 23. april 2011.

400 km: 7. maja 2011.

600 km: 4. jun 2011.

Advertisements

Radnje

Information

3 responses

24 03 2011
Kico

Promjenili su neke terimne srbijanskog braveta…

24 03 2011
Željko

Hvala što si mi skrenuo pažnju… Popravio…

2 04 2012
X

„Da bi se učestvovalo , u toku kalendarske godine, u kojoj se održava PBP, mora se malo oznojiti i nažuljati, i odvesti svi iz serije. I 200, i 300, i 400 i 600 km. I tek onda se mogu pakovati koferi i bicikl, i lagano prema Parizu“

Ovo pravilo je izmenjeno … Svaki brevet vece duzine zamenjuje sve prethodne, tako da ne mora da se vozi cela serija, teoretski je dovoljno zavrsiti 600k u godini odrzavanja PBP da bi se kvalifikovalo za PBP.
Ipak cela serija moze da posluzi kao svojevrsna priprema … 🙂

poz

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s




%d bloggers like this: